KAMEROM DO HOLIVUDA

Banaćani u Antologiji fotografije Vojvodine(8)
Piše: Borivoj Mirosavljević

Geza Arpad VECL – KAMEROM DO HOLIVUDA

Fotograf Geza Arpad Vecl imao je veliki moderan stakleni fotografski atelje u centru Novog Sada i uživao ugled iskusnog majstora, a vihor Drugog svetskog rata ga je odneo zajedno s kamerom čak u daleku Kaliforniju iz koje se više nikada nije vratio

«Da sam se u svojim pričama mogao služiti rečima, ne bih morao vući sa sobom fotoaparat»-rekao je jedan ugledni fotograf svestan da nema tih reči koje bi mogle da pričaju ubedljivije od dobre fotografije. Porodični albumi sa fotografijama puni su nezamenjivih priča, jer je svaka fotografija priča za sebe a ceo album roman, poneki i čitava biblioteka, sa čijim se knjigama gledaoci fotografija vraćaju u prošlost i uče životu.

Priče iz staklenika

Tridesetih godina prošlog veka Novi Sad se ponosio svojim fotografima. Najbolji su koncentrisani u centru grada a jedan od najzapaženijih fotografskih ateljea nalazio se pored današnjeg hotela »Vojvodina». Majstor Geza Arpad Vecl snimao je svoje mušterije u staklenom ateljeu koji je bio u dvorištu pored nekadašnjeg Pozorišta Dunđerskog, koje je do temelja izgorelo.

Atelje moga oca je bio sjajan, moderan, kao iz bajke.Na staklenim zidovima su se nalazile zavese pomoću kojih je regulisao svetlost, drveni nameštaj je bio sav u duborezu, mušterije je primao u predsoblju, imao je posebne laboratorije za izradu fotografija u mračnoj komori i za doradu, gde su mokre fotografije sušene, presovane, retuširane,….Na ulazu se nalazio veliki izlog iz kojeg su najlepše fotografije mamile mušterije. Imao ih je na pretek, nikad nije imao slobodnog vremena,…-seća se Veclov sin Edmund koji je, takodje, uspešan fotograf i dodaje:-Sećam se da je u tom dvorištu hotela «Vojvodina», koje izlazilo na nekadašnju novosadsku ledaru, bilo više zanatskih radnji: tapetarska, vulkanizerska i druge a bila je tu i velika trgovina delikatesne robe i pržionica kafe. Pozorišna zgrada se nalazila s leve strane a tu je bila i velika Stefanovićeva trgovina. Otac je u prostoriji za retuširanje imao tri retuš-pulta i veliki nož za sečenje hartije. Snimao je s nekoliko velikih studijskih kamera na kojima se eksponiralo pomoću gumene lopte. Ona je vazdušnim pritiskom aktivirala polugu na dugmetu za okidanje. Skoro sav materijal koji se trošio u ateljeu nabavljan je u komšiluku u Sajdlingovoj prodavnici. Nalazila se na uglu današnje Zmaj Jovine ulice, gde je «Ugledova» radnja.…

Centar za razmenu iskustva

Pored velikog broja uglednih Novosađana u Veclovom ateljeu su ovekovečeni i djaci, studenti, sportisti, članovi «Sokolskih» društava, pozorišnih družina, učesnici maskenbala, izbora lepotica,…
Majstoru su pomagali šegrti i kalfe medju kojima su bili Bora Pašćan(kasnije poznati grafičar i fudbaler «Sloge» posle rata) izvesni Joca koji je poginuo u partizanima, a dolazili su da mu pomažu i kolege Polzović, Manojlović, Glišić, Arnold, Mušicki i drugi.
• Pomagali su jedni drugima kada je bilo previše posla i usput razmenjivali iskustvo u radu, negovali dobre drugarske i profesionalne odnose bez obzira što su na tržištu bili konkurenti. Svi su bili izvrsni retušeri, dobri znalci korišćenja prirodne i veštačke svetlosti, prefinjeni portretisti, pa su svi pred svojim radnjama imali veoma privlačne izloge sa prvorazrednim fotografijama koje su mamile nove mušterije. Preko Sajdlingove radnje su se snabdevali najmodernijom tehnikom i prvorazrednim foto papirima i kemikalijama i tako držali korak sa najpoznatijim svetskim fotografskim ateljeima,-rekao nam je sin nekadašnjeg čuvenog novosadskog fotografa Geze Arpada Vecla.

Okvir

OD BANATA DO AMERIKE

Geza Arpad Vecl rođen je 4.januara 1899.godine u Melencima. U svom rodnom mestu završio je osnovnu školu i fotografski zanat. Dve godine je radio u Zagrebu a od 1923.godine je bio stanovnik Novog Sada. U staklenom ateljeu u centru grada snimao je uglavnom sve vrste portreta na staklene ploče 9 puta 12 santimetara i većeg formata. Te snimke je direktno kopirao na fotografske papire i postizao izvanredne tehničke rezultate. U Novom Sadu je radio sve do 1943.godine kada su ga okupacione vlasti prisilno odvele u vojsku. Zarobili su ga Rusi, a Vecl je i u logorima kroz koje je prolazio fotografisao logoraše. Kraj rata je dočekao u Beču i sa amertičkim vojnicima, zajedno sa svojom kamerom, dospeo je u Holivud gde je, sve do svoje smrti, učestvovao u snimanjima bezbroj filmova.

Tekst uz fotografije:

Slika 41-Geza Arpad Vecl

slike 42,43 i 44-
Đorđe Simonović, futoški soko uoči Drugog svetskog rata, Novosađanka Greta Dobrenov sa sinom Borom i svadba u porodici poznatog knjižara Vladimira Ležimirca

slike 45,46 , 47, 48,49 i 50-

Kroz Veclov fotografski atelje u centru Novog Sada defilovali su vojnici, deca, mladenci, lepotice, maškare, svadbari, sportisti,…Pre sedam decenija u tom ateljeu je snimljen i autor Antologfije fotografije Vojvodine (dečak s kapom)