Zavesa spuštena pre kraja predstave
Banaćani u Antologiji fotografije Vojvodine(2)
Piše: Borivoj Mirosavljević
Miljan ČUBRANOVIĆ
ZAVESA SPUŠTENA PRE KRAJA PREDSTAVE
Na listi talenata čiji su životi neočekivano ugašeni u cvetu mladosti je i fotoreporter Miljan Čubranović, koji je kamerom zabeležio i u novinama objavio serije zanimljivih fotografija, ljudi i događaja, značajnih za period u kojima su nastali i kao baština ostali budućim generacijama
Kadgod je reč o vrhunskoj novinskoj fotografiji i profesiji fotoreportera nezaobilazno je mišljenje Francuza Henrija Kartijea Bresona, legende „Magnuma“, proslavljene svetske novinske agencije, utemeljitelja fotoreportaže i lajf fotografije:
„ Snimiti fotografiju znači zaustaviti dah i sve svoje sposobnosti usredsrediti protiv iščeznuća stvarnosti. Trenutak kada će se slika „zaustaviti“ postaje ogromna fizička i intelektualna radost. To je zajednički rad glave, očiju i srca.“
Kad su se u novinama pojavile fotografije one su oplemenile dušu štampanih tekstova i znatno uticale na povećanje tiraža i prihoda izdavača. Ta revolucionarna funkcija fotografije u štampanim medijijima trajala je decenijama i traje sve uspešnije u skladu sa tehnološkom revolucijom i transformacijama koje u njoj doživljava i sama fotografija.
U korak s vremenom
Novi Sad je u drugoj polovini 
prošlog veka važio za jedan od zapaženih centara svetske fotografije, ne samo zbog održavanja tradicionalne Svetske izložbe fotografija „Zlatno oko“, nego i uspešnog delovanja nekoliko generacija
izuzetnih fotoreportera u redakcijama dnevnih listova „Dnevnik“ i „Mađarso“. I danas se s velikim poštovanjem izgovaraju njihova imena : Barta, Vajdl, Brežan, Mirosavljević, Lazukić, Vojnović, Nemet, Grujić, Ifju,…Oni su uz predani, svakodnevni rad u svojim redakcijama bili i aktivni članovi Foto-kino kluba „Branko Bajić“, pomno pratili dešavanja na svetskoj fotografskoj sceni, učestvovali na velikom broju izložbi fotografija i na njima se okitili prestižnim priznanjima.
U takvom društvu, kao najmlađi izdanak, ponikao je i Miljan Čubranović, koji je držeći se za skute svojih slavnih fotografskih starijih kolega sticao iskustva i znanje koje se tada nije moglo steći u bilo kojoj školi ili fakultetu. I, dok su starijili posustajali i polako gubili korak sa najezdom digitalnih tehnologija, mlađani Čubranović je s oduševljenjem prihvatio digitalnu fotografiju i na njoj znalački primenio iskustva koja je „krao“ od proslavljenih asova prevaziđene analogne fotografije. Vrlo brzo se našao na licu mesta najaktuelnih događaja i svojim digitalnim slikama punio ne samo stranice „Dnevnika“ i drugih domaćih listova, nego i širom sveta, posredstvom velikih novinskih agencija.
„Egzitov“ poligon adrenalisanja
Startujući kao fotoreporter Čubranović se istovremeno našao pred više velikih iskušenja. Na prekretnici između analogne i digitalne fotografije odmah je izabrao pravu stranu i strpljivo gradio mostove preko kojih je trebalo savladati niz prepreka. Istovremeno u zemlji je buktao građanski rat, demonstracije na sve strane, krvoprolića, bombardovanje NATO-a,…U izdanju „Stilosa“ štampane su razglednice s Čubranovićevim snimcima bombardovanja novosadskih mostova. One su obišle ceo svet i pronele vizuelnu vest o neshvatljivim zločinima u našoj zemlji. Bio je 
to očigledan rezultat sinhronizovanog rada Čubranovićeve „glave, očiju i srca“, što reče već citirani Breson. Usledele su serije fotografija posledica rata, sve brojnije sirotinje nastale „ svojinskim transformacijama“ i „socijalnim raslojavanjem“, tranzicijom i „globalnom politikom“. Našao se u tom konglomeratu i lik popularnog Đorđa Balaševića, ali i po neki „ukradeni“ osmeh ogolele sirotinje. Sve to miriše na „magnumovske“lajf fotografije koje su na početku karijere inspirasele mladog, perspektivnog fotoreportera.
„Egzitovska“ euforija prigrlila je i Miljana Čubranovića koji je s puno adrenalina u svojoj kameri registrovao stvaranje temenja budućeg svetskog šampiona muzičkih festivala!Sigurno nije bio tada svestan koliki je doprinos, sa svojim sjajnim fotografijama, dao i pomogao da Novi Sad dobije laskavu titulu „Grada kulture Evrope“. Nažalost, velika nada naše kreativne fotografije, sagorela je u trenucima realizacije najvećih projekata, ne dočekavši slavlja koja se u Novom Sadu tek očekuju.
Tekst uz fotografije:
1. FENIKS – Miljan Čubranović je nestao u vrtlogu života ali njegove angažovane fotografije nastavljaju da žive.
2. ISTINA – Čubranovićeve fotografije bombardovanja Novog Sada na razglednicama koje su obišle svet.
3. ADRENALIN – Poruka svetu s jednog od prvih „Egzit“ festivala u Novom Sadu.
4. LjUBAV- Zbližavanje mladih je najvažnija poruka prestižnog festivala „Egzit“.
5. SIMBOL – Za mladost nema prepreke u životu koja se ne može savladati.
6. RAĐANjE – Vedute Novog Sada izronjavaju iz jutarnje sumaglice.
7. STAN – Roda, kao simbol rađanja, našla je utočište u pitomini Novog Sada.
8. ATRAKCIJA- Petrovaradinska tvrđava je „izmišljeno“ mesto za festival „Ezit“
(okvir. biografija)
About Author
