Pet do dvanaest za fotografiju
Somborac Ištvan Virag bio je gost i predavač Foto Kluba CD –13 sada već redovne aktivnosti ovog Zrenjaninskog kluba što je bila još jedna prilika za priču o umetnosti i fotografiji…
Umetnost u celini, rekao bih, doživljava tužnu sudbinu. Umetnost i komercijalizacija nemaju puno toga zajedničkog, pa ipak je bezgranična, često i besomučna privatizacija, komercijalizacija čitavog života, zahvatila i oblast kulture i umetnosti. U svetu uglavnom galerije diktiraju trendove i promovišu autore, pa bez ozbiljne investicije, zakupljenih termina i značajnih kontakata teško možete da se probijete, pogotovo u materijalno i duhovno siromašnijim zemljama…
Začudo, cenim da, uprkos tome, u Srbiji dolazi do svojevrsne male renesanse fotografije. Neki klubovi veoma domišljato koncipiraju svoj rad, aktivnost članova ne svodi se samo na slikanje za privatni foto-album ili fotografisanje za neku izložbu. Puno se radi i na edukaciji, a Foto-savez Srbije u tome podržava klubove. Primetno je i u okolnim zemljama – Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, buđenje i osveženje u oblasti umetničke fotografije, sve je više mladih autora. Lično se nadam, zajedno sa svojim kolegama, da će se taj trend nastaviti… Mladima bih preporučio da proučavaju stare majstore, da se udube malo u istoriju umetnosti, da hrane time humus svoje podsvesti, pa ako imaju u sebi zrno talenta, iz tog humusa će izrasti vredno delo.
U Foto-savezu Srbije ima mnogo veoma kvalitetnih autora i mladim fotografima preporučujem da potraže radove majstora umetničke fotografije FSS jer je analiza njihovog rada odlična škola. Pogledao sam u životu neverovatan broj fotografija i pretpostavljam da je sublimacija te estetike u meni i dovela do trenutka kada je to prosto moralo da eksplodira u vidu konačnog fotografskog izraza kako sam ga ja doživeo.
Govoreći o sebi, mogu da kažem da je fotografija živela u meni odavno, samo su okolnosti, iliti kockice, morale da se slože kako bi se to manifestovalo u mom umetničkom radu i izrazu. To je individualni proces, kod mene je to dugo trajalo. Oduvek je u meni postojao visok senzibilitet prema likovnoj umetnosti, ali sam tek u zrelom životnom dobu osetio potrebu da se i stvaralački izrazim.
Velika je šteta što Srbija nema muzej fotografije. Foto-savez Srbije čini dosta na spasavanju fotografskih fondova, ali su, na žalost, kolekcije mnogih sjajnih autora bespovratno izgubljene. To mora biti pouka za sve one kojima je baština i kultura jednog naroda i jedne države u oblasti fotografskog stvaralaštva na srcu – jer je sada pet do dvanaest da se nešto učini.
About Author
