U Srbiji se umetnička fotografija ne ceni

Predavanje fotografa Nina Rakićevića „Vrednost fotografije“ u Zrenjaninu

U utorak, 14. decembra 2021. godine u Savremenoj galeriji Zrenjanin, Fotografski dokumentacioni centar organizovao je predavanje umetničkog i modnog fotografa Nina Rakićevića, koji živi i radi u Americi poslednje četiri decenije. Svoju fotografsku karijeru započeo je kao đak čuvenog Tome Peterneka u Beogradu, da bi ubrzo postao student prestižne škole Brooks Institute of Photography, u Santa Barbari (Kalifornija, SAD). Kao već renomirani umetnički i modni fotograf bio je i profesor na pomenutom institutu gotovo petnaest godina. Poseban kuriozitet je činjenica da je Zrenjanin jedini grad, pored Beograda, u kome je Rakićević održao pomenuto predavanje (nekoliko dana pre Zrenjanina, predavanje je održano u Galeriji „Štabˮ u Beogradu). Pre dve godine, njegovi radovi bili su predstavljeni zrenjaninskoj publici u okviru izložbe Fotografskog dokumentacionog centra, uz radove drugih renomiranih imena srpske fotografije poput Tomislava Peterneka, Borivoja Mirosavljevića, Vukice Mikače i dr. Tokom dvočasovnog predavanja zainteresovanoj publici koju su činili profesionalni i fotografi amateri, zaljubljenici u ovu vrstu umetnosti, muzejski
radnici i dr., Rakićević je nesebično podelio svoje znanje i iskustvo stečeno tokom višedecenijske profesionalne karijere u SAD. U svom izlaganju naročitu pažnju je posvetio pitanju kvaliteta papira na kom se reprodukuju fotografije (sve u cilju njenog dužeg trajanja), kao i načinu na koji se fotografija kao umetnički produkt vrednuje na Zapadu. Ističući njen umetnički i dokumentarni značaj, Rakićević je istakao da je fotografiji danas zasluženo pripada mesto u privatnim kolekcijama, (prodajnim) galerijama i muzejima.
Gostovanjem Nina Rakićevića Grad Zrenjanin je još jednom potvrdio i na najbolji mogući način nastavio svoju bogatu fotografsku tradiciju, započetu još 1853. godine kada je Ištvan Oldal Stariji otvorio svoj atelje u ondašnjem Velikom Bečkereku. Ovo predavanje u Savremenoj galeriji Zrenjanin nesumnjivo predstavlja značajan doprinos nastojanjima ovdašnjih fotografa i kustosa da se fotografija više vrednuje kao umetničko delo, dokument i vanvremenska tekovina vizuelne kulture.

Ivana Arađan

U Srbiji se umetnička fofografija ne ceni

Umetnički fotograf Nenad Nino Rakićević, naše gore list, koji je i profesor fotografije na Brooks Akademiji u Sjedinjenim Američkim Državama, gde predaje predmete iz oblasti modne, portretne i ulične fotografije, bio je poseti Srbiji sredinom decembra i održao predavanje “Vrednost fotografije” u galeriji Štab u Beogradu na vodi i u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu

Iznenadio se kada su mu članovi Ulupuds-a rekli da ne znaju za neke od svetskih galerija kako su organizovane i kako funkcioniše stvetsko tržite umetničkih fotografija.
“Svi imaju izložbe ovde u Srbiji, ali to sve deluje kao lična satisfakcija a od čega žive, stvarno ne znam. To je kao kada ste na pogrešnom koloseku, pa možete da putuje pet dana i da ne stignete na pravo mesto. Njih treba neko da postavi na pravi kolosek”, priča Nino Rakićević, čija je ideja da prenese iskustvo koje ima i znanje o tome kako je organizovano tržište umentičkih fotografija u svetu, na osnovu kojih bi srpske kolege mogle da počnu svoje pozicioniranje na širem planu.
Ukratko, novi zamah srpskoj fotografiji bila bi formulacija onoga što promoviše umetnički fotograf Nino Rakićević.
“Uopšte nije reč o kvalitetu jer mi imamo fenomenalne fotografe ali je stvar u tome na koji način mi njih promovišemo u svetu, i šta sve ne radimo a druge zemlje to rade”, započinje priču za Danas fotograf Nino Rakićević.
Kaže da su fotografi u Srbiji talentovani, a da kao problem vidi umentičku scenu na kojoj za njih nema dovoljno mesta.
“Ništa moje kolege u Srbiji ne zaostaju za drugim fotografima u svetu u pogledu umeća ali je problem što je njihov rad na amaterskoj bazi. Problem je što se umetnička fofografija ne prodaje i ne ceni. Fotografi čak ni ne razmišljaju o prodaji, objašnjavajući da to neće niko da kupi. Pa i ako prodaju nešto, onda prodaju po jako niskim cenama a to je loše za njih jer ulazi u podatke o njima i teško da će kasnije moći da prodaju skuplje svoje radove”, kaže Rakićević.

Sagovornik Danasa smatra da je potrebno da umetničke fotografe zastupa jedna specijalizovana galerija ili više njih, koje bi radile promociju srpskih fotografa.
“Takva je praksa u svetu, na velikim tržištima, bolje je da to radi galerija nego da sam fotograf to radi”, kaže Nino.
Za njega je cilj da pomogne srpskim umetničkim fotografima da stignu do Svetske organizacije AJPED, u okviru koje deluje stotinu odabranih fotografskih galerija, koje se bave plasmanom i prodajom umetničkih fotografija.

“Želja mi je da mi, Srbi, jednog dana imamo galeriju koja će biti članica tog Ajpeda i da možemo da promovišemo srpsku fotografiju u celom svetu. To sad zvuči gotovo nemogće jer sad počinjemo sve iz početka ali sve je moguće. Jednog dana moraćemo sa tim da krenemo, pa bolje da bude što pre”, precizira Nino Rakićević.

Te galerije, objašnjava sagovornik Danasa, predstavljaju “prvu ligu” umetničke fotografske scene, one prodaju fotografije za desetine hiljada dolara.Da bi neko postao član Ajpeda, potrebno je da ga preporuče tri galerije koje su već članice a ni to nije garant.Umetnički fotografi pre svega moraju da rade po visokim profesionalnim standardima, što sada nije slučaj. Da bi se to promenilo potrebno je nekoliko koraka, jedan od njih je bolje opremanje radova.

“Fotografi moraju da koriste bolje paprie na kojima rade, kvalitetnu štampu, jer je trajnost fotografije mnogo važna. Treba fotografije uramljivati na pravi način, koristiti prava stakla za uramljivanje, praviti edicije a na fotografije stavljati brojeve, potpis, pečat i informacije kada je snimljena. Sve je to bitno da bi fotografija mogla da se proda i da bi naše fotografe ozbiljno shvatili na zapadnom tržištu”, objašnjava Nino Rakićević.

Miroslava Pudar https://www.danas.rs/kultura/u-srbiji-se-umetnicka-fofografija-ne-ceni/