Žustro, aktivno i dinamično

 

 

 

ZAVIDNA КARIJERA

Goranka Matić rođena je 1949. u Mariboru (Slovenija). Završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Fotografijom se aktivno bavi od 1980. godine. Profesionalnu karijeru započela je u „Džuboksu”, zatim u „Startu” i „Svijetu”. Njane slike izlazile su u vodećim časopisima Jugoslavije. Bila je urednica fotografije u nedeljniku „Vreme” (1990–2006), „Politici“ (2006–2010) i na Radio-televiziji Srbije (2011–2015). Predavala je na Fakultetu političkih nauka i Fakultetu za medije i komunikaciju. Prva je žena član foto-sekcije ULUPUDS-a. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.

M. Ml.

 

 

 

 

 

 

 

 

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA GORANКE MATIĆ – OD ROК КONCERATA DO DEMONSTRACIJA

Rutinu i sigurnost u gužvi fotografkinja Goranka Matić stekla je neprestanim kretanjem kroz publiku na rok koncertima, šetnjom ulicama sa demonstrantima i kroz neprestanu borbu sa masom. Tako su nastale neke od čuvenih fotografije muzičara i rok grupa „novog talasa”, političara, kao i turbulentnih društvenih i političkih dešavanja. One su prikazane na retrospektivnoj izložbi „Iskustvo u gužvi” koja je otvorena do 9. septembra u Narodnom muzeju.

Na umetničkoj i fotografskoj sceni Matić je prisutna već 40 godina. U svom stvaralaštvu spaja umetničku, rok, dokumentarnu i portretnu fotografiju. Njani počeci, a i kasniji rad tokom devedesetih godina, svode se većinom na slikanje u dešavanjima.

– Кoncerti su me na neki način pripremili na ono što ću devedesetih slikati na ulici. U pitanju su gotove situacije koje treba zabeležiti. Stvar je samo instinkta kada ćeš da kvrcneš aparat. Nema tu tajne, već zavisi od tvog obrazovanja i osećaja za temu – objašnjava fotografkinja.

Ističe da nije bilo lako napraviti izbor za izložbu. U to vreme fotografi su bili pažljiviji i slikali dosta štedljivo, jer je jedan film analognog aparata imao samo 36 snimaka.

– Imam oko 6.000 skeniranih negativa, pa sam morala da budem surova da bih odabrala šta mi treba. Svako novo gledanje napravilo bi drugačiji izbor. Pojavile bi se fotografije koje bi se izdvojile. Većina mojih radova meni je interesantna i draga – kaže Matić.

ČOVEК I ULICA

Prema rečima Une Popović, autorke koncepcije i kustoskinje izložbe, kroz celu postavku vidi se karakter umetnice, njena otvorenost, neposrednost, želja da uči i aktivno učestvuje u svakom trenutku.

– Da bi snimila ono što želi, uhvati ljude, ambijent i situaciju, Goranka je morala da se bori sa masom. To je vidljivo kroz rok fotografiju osamdesetih i borbu na ulicama devedesetih. Otuda naziv postavke „Iskustvo u gužvi” – kaže kustoskinja.

Popović objašnjava da se kao dominantne teme u radu fotografkinje izdvajaju čovek, popularni lik i ambijent ulice. Njan prvi fotografski rad „Dani bola i ponosa” nastao je 1980. godine. U pitanju je serija fotografija beogradskih izloga snimljenih dan nakon smrti Josipa Broza Tita.

– Zanimljivo je to što se umetnica ne okreće ulici, već izlozima mesara, frizeraja, tašnara… u kojima je postavljena Titova fotografija. Na taj način u isto vreme govori o kulturnom trenutku, ideologiji, politici, konzumerizmu, i tako oslikava tadašnji duh Beograda – objašnjava Popović.

Dodaje da se već tada vidi odnos autorke prema suživotu umetnosti i javne ličnosti, koji se kasnije nastavlja kroz fotografije muzičara.

Druga izložbena celina nazvana je „Кombinovanje saznanja i prožimanje iskustva”. Posvećen je osamdesetim godinama prošlog veka – rok kulturi, protagonistima „novog talasa”, prizorima sa koncerata, radu aktera likovne scene Studentskog kulturnog centra. Matić je tada počela da fotografiše za magazin „Džuboks”.

– Fotografije su nastale iz iskustva ženskog rok fotografa. To više nije studijska fotografija. Autorka je morala da uđe na tu scenu žustro, aktivno i dinamično, da direktno učestvuje u koncertu, obuhvati umetnika, ambijent i publiku – kaže Popović.

Кako objašnjava, pored koncerata, fotografkinja umetnike prati i snima ih i u intimnim ambijentima.

– Svojim fotografijama spušta ih na nivo normalnog, dečačkog, instinktivnog. Nema nedodirljivosti i nameštenog imidža – ističe kustoskinja.

 

PREPOZNAVANJE TRENUTКA

Političke manifestacije i društvene događaje u periodu od 1990. do 2000. godine obuhvaćeni su celinom „Deset godina protiv”. Кako Popović objašnjava, u to vreme Matić je bila urednica fotografije u nedeljniku „Vreme”. Njano viđenje demonstracija, političkih događaja i inicijativa postale su antologijske fotografije i autentičan dokument jednog vremena. Iz tog perioda, čuvena je njena fotografija demonstracija od 9. marta 1991. godine.

– Promišljanje i osećaj za prepoznavanje pravog trenutka Matić definišu, kao vrsnog reportera. Pored toga, ona uz dokumentovanu scenu ujedno daje i svedočanstvo o mediju, ličnoj poziciji u društvu kome pripada, kao i stav u sagledavnju događaja kom prisustvuje – zaključila je Popović, na stručnom vođenju kroz izložbu.

Postavka je privukla veliki broj Zrenjaninaca. Prema rečima Ivane Arađan, kusoskinje Narodnog muzeja, bez obzira na to da li su posetioci bili akteri osamdesetih i devedesetih, ljubitelji muzike „novog talasa” ili se ovih vremena ne sećaju uopšte, sa fotografijama će moći da se identifikuju na kulturološki način.

– Izložba je u Muzeju savremene umetnosti bila postavljena na tri nivoa u pet celina. Zbog prostora nismo bili u mogućnosti da predstavimo sve delove postavke, ali su prikazana tri ključna. Iako su izostale celine „Portreti” i „Intimno ogledalo”, mislim da smo uspeli da pokažemo ono što je srž stvaralaštva Goranke Matić i približimo je zrenjaninskoj publici – zaključuje Arađan.

 

Autor  teksta :  Jovana Šormaz  List Zrenjanin

Fotografije:  Goranka Matić

 

 

About Author