Vesti

Fotografija živi i u nadolazećim vremenima

By Jovan Njegović 1 godina ago

U organizaciji Foto-kluba CD13 održano je druženje sa poznatim srpskim fotografom el gvojosem, jednim od vodećih imena srpske fotografske scene.

Želimir Gvojić rođen je 1958. u Vinkovcima. Ozbiljnije bavljenje fotografijom počinje u fotoklubu Vinkovci 1980. Od tada je fotografijom protkano sve što je radio i čime se bavio. Interesovanja su mu raznolika pa je takav i u fotografiji. Posebno prisutan oko koncertnih podijuma – izuzev estrade. Preko dve decenije bio aktivan u foto savezu. Poslednjih nekoliko godina u foto sekciji ULUPUDS-a.

Predavanje koje je okupilo brojne lokalne autore organizovao je Foto-klub „CD 13“. Predsednik, Aleksandar Žarkov, podsetio je da je el gvojos fotografisao preko 5.000 koncerata tokom 40 godina rada. “ Ovaj harizmatični čovek pleni svojom energijom i mnogim oblastima svog interesovanja. Fotografije su nastale u prilikama o kojima mi „obični“ smrtnici možemo samo da sanjamo, i za koje, malo ljudi ima dovoljno hrabrosti. S druge strane imaju moć da deo tog sveta prenesu i na nas, posmatrače. Osetili smo kako je to biti u potpunom mraku i tišini podzemlja, posmatrati svet sa visina, ili na tren čuti najveće svetske majstore džeza – ispričao je Žarkov.

Slavu je stekao pod pseudonimom, a za pravo ime mnogo i ne mari. Kako kaže, ono mu služi za katastar i umrlicu. U svetu fotografije poznat je kao El gvojos. Rođen je 1958. u Vinkovcima (Slavonija), gde je i odrastao. Za ovu vrstu umetnosti zainteresovao kao mali, u svom selu Ostrovu, uz starije komšije. Okušao se u padobranstvu, jedriličarstvu, letenju sportskim avionima, ronjenju. Nije se libio da zaviri ni u najdublje i najmračnije pećine. Bivao je viđen i na velikim visinama, gde je radio razne poslove i popravke, što mu je i danas profesija. Gde god da je pošao, sa sobom je nosio foto-aparat. Pred njegovim objektivom pozirali su brojni muzičari. Redovan posetilac bio je na džez i rok festivalima u Beogradu, Pančevu, Nišu, Zagrebu. Objavljivao je u raznim časopisima i novinama, a njegove fotografije muzičara su na omotima gramofonskih ploča, kaseta, kompakt diskova, kao i na brojnim plakatima.

VAŽNA JE IDEJA
El gvojos često je posećivao i Zrenjanin. Nedavno je u Kulturnom centru održao predavanje i svoja znanja i iskustva preneo kolegama i zainteresovanim sugrađanima. Kako je rekao, predstavljanje svog rada zamislio je kao zbirku priča i anegdota koje su mu se dešavale tokom bavljenja mnogobrojnim zanimacijama pri kojima je fotografija sveprisutna.
– Podelio sam ih u desetak tematskih celina, koje decenijama obrađujem i dopunjujem. Neke su svuda oko nas, samo ih treba zapaziti i snimiti, a da ne moramo uvek „biti i na strašnom mestu postojati“. Ne propuštam priliku da, pre svega fotografima bez velikog iskustva, skrenem pažnju da nije neophodno imati skupu opremu već ideju i rešenost da je ostvarimo. Kad god nam je aparat pri ruci valja da bude podešen na trenutne svetlosne uslove i pripravan da ga u sekundi upotrebimo kad god procenimo da je vredno okinuti. Dakako da je to bitno kad skitamo i slikamo, zapravo „lovimo“ ono vredno naše pažnje i potrebe da to zabeležimo. Nadam se da su neki moji radovi i priče pomogli mojim drugarima da bar malo sveobuhvatnije pristupe stvaranju svojih fotografija – objasnio je El gvojos.

MUZEJ FOTOGRAFIJE – ZALOG ZA BUDUĆNOST

Prisetio se i učešća na prvoj koloniji u našem gradu. Organizovao ju je 2018. Jovan Drndak Njegović, osnivač i predsednik „Fotografskog dokumentacionog centra“ i urednik fotografije u listu „Zrenjanin“.
– Nas desetak je, na neki način, utrlo put potonjim ekipama koje je Jovan uvek sa pažnjom sastavljao, kako bi svaka sledeća Kolonija opravdala svoje postojanje. Iskoristili smo naše prisustvo da se još bolje upoznamo, i kao fotografi, i kao ljudi. Upravo to je dragocenost naših okupljanja, a kao posledica se uvek porode neke nove i posebne fotografije koje nikad ne bismo napravili da nas Jovan nije ujedinio. Tek će vreme pokazati koliko je njegova posvećenost velika i sadržajna, a doprinos ogroman u prikupljanju baštine koja će kad-tad završiti u muzeju fotografije i ostati zaostavština za budućnost i na raspolaganje onima koji dolaze posle nas – istakao je naš sagovornik.
Odazivao se i pozivu Spasa Mladenovskog i lane prvi put posetio safari koji je pre sedam godina zaživeo u Jaši Tomiću. Napomenuo je da Vojvodina postaje jak i važan centar fotografije zahvaljujući ovdašnjim autorima koji nastavljaju rad svojih prethodnika.
– Spaso se na neki svoj način naslanja na ono što radi Njegović. U jedno neveliko vojvođansko selo dovodi sad već značajan broj umetnika uvek željnih druženja i traganja za novim motivima kako bi upotpunili svoj fond. Treba li posebno pomenuti koliko je značajno što se okupljamo, i nakon svega ostavljamo deo svog prisustva kao svedočanstvo o životnosti svakog mesta u koje dolazimo – rekao je El gvojos.
ČUDNA SORTA
Od našeg sagovornika smo saznali i šta je ono što ga najviše privlači kada dođe u ove predele. Veli da su pored pejzaža to zanimljivi likovi, koji Vojvodinu čine posebnom.
– Gde ima ljudi, ima i zanimljivih situacija i događaja koji su uvek izazov za stvaranje novih dela. Znate, fotografi su čudna sorta kojoj, koliko god da imaju slika uvek fale one ključne koje ih pozicioniraju. I tu nema pomoći. Vazda je tako bivalo, a biće da će tako biti i nadalje. Zato je važno što postoje već pomenuti ljudi, i oni ovom prilikom ne pomenuti, jer fotografija živi i u nadolazećim vremenima – zaključio je El gvojos.