Pioniri ratnog foto-žurnalizma: Samson M. Černov, Arijel L. Vardžis, Luis V. Hajn

Galerija Artget

Trg republike 5/I

PIONIRI RATNOG FOTO-ŽURNALIZMA: SAMSON M. ČERNOV, ARIJEL L. VARDŽIS, LUIS V. HAJN
Autorski istraživački projekat Milene Marjanović

03.10-31.10.2019, 12:00-20:00 Galerija ARTGET 3 – 31.10. 2019.

Samson Černov,Kroz Albaniju 1915 © Vojni muzej Beograd

Ova izložba posvećena je trojici ratnih profesionalnih fotoreportera koji su u drugoj deceniji prošlog veka boravili u Srbiji, na frontu, s narodom i vojskom. Samson Černov je bio dopisnik ruskih listova Novoe vremя i Russkoe slovo, i francuskog lista L’Illustration; Arijel Vardžis, kamerman i fotograf The Miami News-a i American-a, a Luis Hajn, član Foto lige, fotografisao je rad Američkog Crvenog krsta u Evropi i borio se za prava deteta i radnika.

Izložbom skrećemo pažnju na pionire fotožurnalizma zahvaljujući kojima je ovaj žanr ušao u muzejske institucije, a samim tim i stavljen pod lupu moderne estetike. Istovremeno, ova izložba je dokaz da i u ratnim okolnostima, kada se čovek, iskonski, bori da sačuva život pre svega, fotoreporter ne može, gotovo instinktivno, da zanemari načela dobrog snimka. Zato ove fotografije, pored svoje izuzetne dokumentarne, istinosne vrednosti, nose i pečat duhovne, likovne vrednosti.

Većina fotografija Arijela Vardžisa i Luisa Hajna su premijerno pred našom publikom, a potiču iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Arhiva Jugoslovenske kinoteke, Imperijalnog vojnog muzeja u Londonu i Umetničkog muzeja u Milvokiju, osim nekoliko koje potpadaju pod takozvano javno vlasništvo. Fotografije Samsona Černova pohranjene su u Vojnom muzeju u Beogradu, Narodnoj biblioteci Srbije i Istorijskom muzeju Srbije.

PIONIRI RATNOG FOTO-ŽURNALIZMA: SAMSON M. ČERNOV, ARIJEL L. VARDŽIS I LUIS V. HAJN

Ljudskost pod mikroskopom

Bez ratnih fotografija sva surovost Prvog svetskog rata ostala bi u izmaglici istorijskih osvrta ili u potresnim opisima svedoka. Bez fotografskih izvora nikad ne bismo bili kadri da sagledamo ratnu apokalipsu, ali ni da zavirimo u trenutke predaha od borbi kada su nošeni žudnjom za životom svi nastojali da prizovu malo normalnosti. Vrednost fotografskog materijala kao dokaza za ispravnost jedne strane, ali i za optužbe na račun protivnika, sve zaraćene strane shvatile su još na početku ratovanja. Tako je fotografija postala nezamenjivo sredstvo ratne propagande. Danas nas fotografija podseća da se duh čuvanja baštine istorijskih fakata, pa samim tim i nje same, i dalje nedovoljno neguje.

Arijel Vardžis, Konji srpske artiljerije izvlače automobil Ford iz blata, Balkanski front ,1916 © Imperijalni ratni muzej London

Ova izložba posvećena je trojici ratnih profesionalnih fotoreportera koji su u drugoj deceniji prošlog veka boravili u Srbiji, na frontu, s narodom i vojskom. Samson Mojsejevič Černov je bio dopisnik ruskih listova Новое время i Русское слово , i francuskog lista L’Illustration; Arijel Lou Vardžis, kamerman i fotograf The Miami News-a i American-a; a Luis Viks Hajn, član Foto lige, fotografisao je rad Američkog Crvenog krsta u Evropi i borio se za prava deteta i radnika. Njihov zajednički kredo, koji sam ovom izložbom nastojala da dokučim, mogao bi da glasi da je zadatak umetnosti – pa i fotografije, a posebno ove, ratne – da osećanje bratstva i ljubavi prema bližnjem, da parafraziram Tolstojeve reči1, postane sveprisutno osećanje čoveka, odnosno da ljudskost bude težnja čovečanstva. Je li to utopija u kojoj smo i posle sto godina od Velikog rata?

Izložbom skrećem pažnju na pionire fotožurnalizma zahvaljujući kojima je ovaj žanr ušao u muzejske institucije, a samim tim i stavljen pod lupu moderne estetike. Istovremeno, ova izložba je dokaz da i u ratnim okolnostima, kada se čovek, iskonski, bori da sačuva život pre svega, fotoreporter ne može, gotovo instinktivno, da zanemari načela dobrog snimka. Zato ove fotografije, pored svoje izuzetne dokumentarne, istinosne vrednosti, nose i pečat duhovne, likovne vrednosti. Osvrćući se na fotografiju uopšte, ne samo ratnu, od koje ipak i pre svega očekuje socijalnu angažovanost, Hajn, u duhu realizma, nepokolebljivo poručuje: „Ne namećite nam nikakva estetska pravila koja će iz područja umetnosti prognati starice čije ruke, istrošene radom, ljušte šargarepu… ona zaobljena leđa i lica šibana vetrom i suncem koja se naginju nad motikom i obavljaju teške poslove sveta, one domove s plehanim tiganjima, smeđim bokalima, oštrim psima mešancima i vencima crnog luka. Potrebno je da zapamtimo njihovo postojanje, inače im se može dogoditi da ih izostavimo iz naše religije i naše filozofije i da gradimo nadmene teorije koje su pogodne samo za svet krajnosti“.

Iako je malo verovatno da se Hajn susreo s Tolstojevim traktatom „Šta je to umetnost“, u njegovom pristupu fotografiji mogu se naslutiti piščevi stavovi, kao što su: „Umetnost nije uživanje, uteha ili razonoda… Umetnost je životni organ čovečanstva, koji prenosi sazanje ljudskog razuma u osećanje… Umetnost mora da uklanja nasilje… Umetnost mora da učini da osećanje bratstva i ljubavi prema bližnjima postanu osećanja navike, instinkt svih ljudi.“ Lav Nikolajevič Tolstoj, Izbor iz dela, Narodna knjiga, Beograd, 1965, 363–36

Lewis W. Hine and the American Social Conscience, Њујорк, 1967, 29. Према: Viktor Bergin, Promišljanje fotografije, Kulturni centar Beograda, 2016, 111.

Većina fotografija Arijela Vardžisa i Luisa Hajna su premijerno pred našom publikom, a potiču iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Arhiva Jugoslovenske kinoteke, Imperijalnog vojnog muzeja u Londonu i Umetničkog muzeja u Milvokiju, osim nekoliko koje potpadaju pod takozvano javno vlasništvo. Fotografije Samsona Černova pohranjene su u Vojnom muzeju, Beograd, Narodnoj biblioteci Srbije i Istorijskom muzeja Srbije.

Milena Marjanović